Хуманоидни роботи више нису будућност, него стварност
Средишњи део догађаја било је представљање хуманоидног робота UBTECH Walker S2, најнапреднијег хуманоидног робота у Европи и првог са самосталном заменом батерије. Робот је осмишљен за рад у стварним индустријским окружењима, тамо где су услови за човека дугорочно штетни, опасни или изузетно напорни.
Директор HIPROJECT-а Урбан Певник је при томе истакао: „Са постојећим решењима у индустрији смо достигли око 90 % аутоматизације. Будућност је, међутим, у хуманоидним роботима, који могу да допуне човека у преосталих 10-15 %. То су послови у прашини, хладноћи, при зрачењу и свуда другде где човека не би смело да буде.“
Додаје да циљ није замена људи, него преуређење тешких радних места: „Желимо да створимо индустрију у којој технологија човека олакшава и омогућава му да ради безбедније, креативније и дугорочно одрживо.“
Школство се мора правовремено прилагодити
Певник је био јасан и у погледу образовног система: „Нека занимања која данас учимо за пет година више неће постојати. Нова тек долазе. Не бих желео да будемо прекасни. Зато разговор морамо да почнемо сада, заједно.“
Школе саме не могу да изведу промену
Представник министарства за образовање, Борут Чампељ, истакао је важност сарадње школа са локалним окружењем. „Школство само не може да створи друштво будућности. Потребна су му предузећа, невладине организације, истраживачи. Та сарадња је данас неизбежна.“
Посебно је упозорио на важност критичког мишљења и емоционалног развоја младих: „Истраживања показују да деца до седме године не разликују људско од нељудског. Зато је развој критичког мишљења једна од кључних вештина будућности.“
Технологија као прилика за локални развој
Нена Докузов је истакла важност технолошког континуитета у регији. „Школски центар Словенске Коњице био је први који је увео 3D штампу. Такви пројекти су створили технолошки капацитет подручја, што данас резултира тиме да овде говоримо о хуманоидним роботима“, објаснила је.
При томе је истакла: „Технологију данас још увозимо, али управо је овде прилика за словеначки развој, и то у интеграцији, знању и људима.“
Хуманоидни роботи у служби човека
Руководилац продаје HIPROJECT-а Бојан Голух је објаснио зашто су хуманоидни роботи наш следећи логичан корак: „Хуманоидни роботи имају људски облик зато што је свет направљен за човека, на пример алати, кваке, радна места. Радно место доводимо роботу, а не обратно.“
Представио је и робота MAX: „Висок је 177 cm, тежак 70 kg. MAX значи Autonomous Mechanical Executor. Али суштина није величина, него безбедна интеграција и сарадња са људима.“
Панел: хуманоидни роботи, човек и будућност знања
Панел дискусију је модерирала Нена Докузов.
Др Игор Ковач са Института Јожеф Штефан објаснио је основну логику хуманоидне роботике:
„Хуманоидни роботи имају људски облик зато што је свет направљен за човека: алати, кваке, радна места. Не прилагођавамо окружење роботу, него робота постојећем окружењу.“
При томе је истакао изузетно полазиште Словеније у области роботике:
„По броју индустријских робота на 10.000 запослених трећи смо у Европи и седми у свету. Имамо знање, образовни систем и врхунска истраживања. Са најнапреднијим хуманоидним роботом у Европи имамо одличну прилику да хуманоидну роботику почнемо да развијамо и код нас.“
Урбан Певник, директор HIPROJECT-а, сместио је дискусију у шири контекст Индустрије 5.0 и улоге човека у будућој индустрији. Истакао је да циљ увођења хуманоидних робота није замена људи, него преобликовање радних места:
„Лошег запосленог нема. Постоји, међутим, лош систем или руковођење које не зна да нађе праву улогу за човека. Наш циљ је да технологија преузме најтеже, опасне и понављајуће послове, а човеку омогући безбеднији, креативнији и дугорочно одржив рад.“
Додао је да индустрија мора да има храбрости да правовремено размишља о будућности знања и занимања: младима треба омогућити додир са технологијама будућности још пре него што уђу на тржиште рада.
Бојан Голух, руководилац продаје у HIPROJECT-у, истакао је практичну страну увођења хуманоидних робота у индустрију и јасно разграничио улогу предузећа:
„HIPROJECT није класични дистрибутер, него интегратор. Код сваког клијента најпре установимо шта му је заиста потребно. Затим саветујемо, изаберемо примереног робота — радимо са више произвођача — изведемо програмску и системску интеграцију и тестирање, а обезбедимо и сервис и дугорочно одржавање. Робот сам по себи није решење.“
Тренутно хуманоидни роботи учествују углавном у једноставнијим пословима, као што су сортирање, утовар, премештање и логистички задаци, а с временом ће преузимати све сложеније задатке. Посебно је истакао важност безбедности и поверења запослених, јер без тога технологија не може да заживи у пракси.
Важан део дискусије била је и визија будуће инфраструктуре. HIPROJECT у обновљеној некадашњој згради Конус планира центар за роботизацију, који ће спајати истраживачки центар за интеграцију хуманоидне роботике, изложбени и демонстрациони простор и образовни део за младе, стручњаке и индустрију.
Људску и друштвену страну технологије у дискусију је унела Тјаша Шашић Марциуш из предузећа Pro Bit:
„Роботи човека не могу да замене. Никада неће бити социјална подршка, неће имати емпатију и људски додир. Могу, међутим, да преузму све остало — рутину, понављајуће послове и напрезања — и тако олакшају стручном кадру, који ће имати више времена, мање стреса и свој посао ће обављати боље.“
Панел је закључила модераторка Нена Докузов са јасном визијом будућности:
„Надам се да ћемо бити први у Европи који ће хуманоидног робота развити сами. Знање и вештине имамо. И надам се да ће и наше школе бити прве у Европи које ће развијати толико талената да млади могу одмах да буду укључени у праксу.“
Панел дискусија је показала да хуманоидни роботи нису само технолошки изазов, него стратешка прилика за Словенију, ако их будемо развијали у сарадњи индустрије, науке и школства и са јасним усмерењем на човека.
Догађај је показао да хуманоидни роботи, вештачка интелигенција и Индустрија 5.0 више нису питање „ако“, него „како“. Како ћемо их укључити у друштво, како ћемо их учити разумевању и како ћемо младе опремити знањима која ће им бити потребна у свету у којем технологија не замењује човека. Уместо тога му омогућава да поново постане човек.
А тај разговор је у Словенским Коњицама тек почео.